Prosinac 02, 2020 2106

PAŠKINA Vodiška Ćakula: ŠPIRO se u Koroni sitija Beča i šćapa po glavi

Ocjeni sadržaj
(1 Glasaj)

Ma da je bar ka čovik moć kavu popit doli u portu na koj teraci sa škicadurom na Tijat oli Prvić, da te konobar oli konobarica onako lipo gosposki posluži. Ali eto, to je sada samo san, jer nema ti ko ni reći dobar dan, a svugdi je ta nesritna Koki rona stavila katanac u bravu našin ugostiteljima.

Moj stričević ŠPIRO ćakulaje mi kako mu je njegova FILE jučer lipo metnila u procak  termosicu kafe, pa je svugdi di je stiga po selu jednu čikaru popija i još prijatelje počastija,  a i doli na rivi, na suncu se dobro ispružija. Ali opet ne virujen ja njemu da je on samo kafu po selu pija, ko zna di je on bidan svugdi bija,  zaglavija i čega se lipoga nabumbija. Ne triba mome ŠPIRI za feštu biti deset ljudi na kupu, ni veliko društvo da se on opusti , onako po muški. Njemu je bitan čovk, dva i udri u ćakulu i žmuja, onako pomuče od kantuna do kantuna.

Ka razlog za feštu je naša da su ga nasekirali  ti nesritni naši pulitičari na svim razinami, od Sabora pa do sela, pa kad ih više nije razumija Vladu a ni gradsko Vijeće, lipo se napija i ima je neki  osićaj  ka da se priporodija, jer je sve bar na par uri , do jutra dok se triznija, zaboravija.

 E, kaže da mu nije korone ima je sto planova. Tija je poć u svojoj 74. godini u Plesnu školu. Moš mislit, kad njegova klasa muku muči sa nogami i zglobovim, kiselinom, tlakom i viškom zukra, on bi zabala iz  noge na nogu, pa i Bečki opalija. Svoj trliš bi najboljin odijelom zaminija, a to mu ni problem nebi bija jer i ove je mršave sezone lipo u turizmu zaradija.  Dovoljno. To mu je bija životni san naučit školski zaplesati Valcer u svojin Vodicami, jer nagleda se toga, te gospode i njiovih Bečkih balova,  dok je radija na baušteli u Beču. Sanja je kako bi on jednog dana sa svojon FILOM šotobraco  to dobro zabala liti na nekoj od vodiških teraca. I malo mu je falilo da se ove godine onako i iz dosade  nije upisa u Plesnu školu u Vodicami, samo  da opet nije krenila ta nesritna KOKA. Ali ŠPIRO moj ne gubi nadu da će na kraju sve pobiditi, jer tako je u životu naučija, ništa mu nije mukte došlo.

 

Danas učitelji sa krijancijom

Nije mu bilo lako ni kada je 1967. godine krenija ka gastarbajter-manaval  na privremeni rad u Beč. Sitija se kako je to bilo nekad a kako je  danas. Dok je doma iša u Pučku skulu i kad nebi na satu nešto zna,oli je bija malo dišpetož, jedan put na uri  jezika dok ga je učo pita da odgovori na onom književnom , a on je ka iz topa lupnija po domaći na dalmatinskom. I učitelj je ka falšo skuža da ga Špiro zeza pa ga je izveja isprid cilog razreda i opalija sa dugom šibetinom. Na nesriću Špiro se malo izmaka pa ga je šiba trisnila i po glavi. Dobro mu se zavrtilo u glavurini tako da mu više nikada nije na satu književnog jezika palo na pamet zavijati po domaći-dalmatinski.

Zato se i nikidan kad je vidija da su naši vridni profešuri u Vodiškoj školi sa svojin učenicima govorili i pisali po dalmatinski, sitija svojih đačkih dana.

 - Svaka im čast, lipo je to znati i skužati: škartoc, žmuja, gržiola, bukara, katriga, špaker, muja, barbeta, cima, čikara, berekin, mulac, peškarija, tramak, fjaka, pegula.... Bilo je to onda, a i danas je fala Bogu nešto ostalo od starine, jer još ulja u svići ima i šterika more gorit kad zatriba i do zore. Nek se ne zaboravi naš dalmatinski! Veseli me kada vidin kako danas učitelji imaju krijancije prema školarcima. E, da san ja take profešure ima možda bi i vakultet bija završija. A ovako sam cili život manavalija, inkartava i maltu u Beču baca. A štaš, bila su moj meštre taka vrimena, ali jopet bilo je lipo, na kraju ćakulaje moj ŠPIRO. A komu bidnome ne bi sve povirova. Drugačije da i očeš nemožeš!

 

djelomob1.jpg